Podvig vredan pomena!
U svanuće nastao je pokret pešaka i prikupljanje jedinice. Odaslate su odmah pešačke patrole da „uhvate vezu“ sa neprijateljem. Municione kolone su dovlačile municiju. Vojnicima je izdeljen samo po jedan hleb, kao hrana za današnji dan, i bog će sveti znati za koliko dana još…
— U ratu je glavno da su pune fišeklije, a hrana je nešto sasvim sporedno! — govorio je jetko narednik Milutin. — Uostalom i našta će, kada je čovek i tako određen da pogine.
— Glavno je da oni iz pozadine ostanu živi — odgovori potporučnik Aleksandar. — A bre, ovaj moj šinjel težak je sto kila.
— Gospodine potporučniče, kako ćemo da izdelimo kafu?
PROČITAJTE I
OVO JE NAJVEĆA PORUKA ŽIVOJINA MIŠIĆA MLAĐIM NARAŠTAJIMA
— Kakvu, bre, kafu?!… Ko daje to sad!
— Pa… nabavili su…
— Ko?
— Naši… ovaj… Tanasije i Jankulj.
Bilo je očigledno da su noćas, kada je naređena najstroža pripravnost, pobegli iz baterije, čime su učinili veliku krivicu. Ali oni su sada doneli kafu… Aleksandar napućio usne i šiče kroz potkresane brkove. Onako pokisao, a uz to i neobrijan, ličio je na nekoga rekonvalescenta iz duševne bolnice. Zakoluta Aleksandar očima i viknu:
— Ovam’ sa njima!
Zastrašeni, išli su nesigurnim korakom Tanasije i Jankulj. Bili su kaljavi do pojasa. Sobom su vukli dve velike testije, iz kojih se nešto pušilo.
— Je li tako?… I to bez dozvole!… I opet vas dvojica!
Tanasije i Jankulj su ćutali.
Ali oni su se postarali za sve ljude, koji su promrzli, i koji bi sa najvećim zadovoljstvom popili sada nekoliko toplih gutljaja. A i potporučnik Aleksandar i mi ostali takođe. I malo spuštenim glasom on zapita:
— Šta vam je to?
— Kafa, gospodin potporučnik… vruća, evo vidite! — pa mu podneše gotovo pod nos, da bi ga odobrovoljili.
Aleksandar mahnu glavom, raspoložen.
— Oca vam mangupskog, kažite mi pravo: kako umakoste i gde je nađoste?
Ohrabreni, počeše obojica uglas:
— Gospodin potporučnik, kada smo došli…
— Bio je mrak…
— Čekaj, govori ti, Jankulj.
— Gospodin potporučnik, kad je pao mrak, zanemoćamo ja i Tasa… pa se malo odmaknemo. A on kaže:
— Nije ja, nego ti kažeš!
— Ama sad svejedno — upade potporučnik Aleksandar. — Kako nađoste selo?
— Po kučići…
Nasmejasmo se. A smeju se i njih dvojica.
— A u selo komordžije iz štab… baš kuvaju kafa. A Tasa kaže: „Dobro veče“, a i ja kažem. A onaj čučnô i meša, a pokraj njega dve kutije pune sa šećer i kafa. A ja mignem slučajno na Tasu, a Tasa odjednom zanemoća u trba i ponese u mrak one dve kutije. Posle smo kod drugi komordžija skuvali, a testije smo slučajno našli u jedna kuća.
— I tako sve slučajno — veli kroz smeh potporučnik.
— Bogami, gospodin potporučnik…
— Dobro, dobro — savetuje blago Aleksandar — drugi put nemojte bez dozvole da se udaljavate, a sad izdelite svima kafu. — Tada se okrete podnaredniku Trailu: — Samo pazi da ne primete oni iz četvrte baterije.
Preuzeto sa: Nacionalist
[visual-link-preview encoded=”eyJ0eXBlIjoiaW50ZXJuYWwiLCJwb3N0Ijo0MTIsInBvc3RfbGFiZWwiOiLQp9C70LDQvdCw0LogNDEyIC0g4oCc0KXQoNCS0JDQotCYINCh0KMg0J3QkNCI0KHQndCQ0JbQndCY0IjQkCDQndCQ0KbQmNCI0JAh4oCcINCe0JLQkNCa0J4g0IjQlSDQotCY0KLQniDQpdCS0JDQm9CY0J4g0KXQoNCS0JDQotCh0JrQmCDQntCi0J/QntCgIOKAnNCS0JXQm9CY0JrQntCh0KDQn9Ch0JrQntCIINCf0J7Qm9CY0KLQmNCm0JjigJwiLCJ1cmwiOiIiLCJpbWFnZV9pZCI6NDEzLCJpbWFnZV91cmwiOiJodHRwczovL3d3dy5zYWprYWNhLmNvbS93cC1jb250ZW50L3VwbG9hZHMvMjAxOS8wOC9USVRPLVdpa2lwZWRpYS1Db21tb25zLnBuZyIsInRpdGxlIjoi4oCc0KXQoNCS0JDQotCYINCh0KMg0J3QkNCI0KHQndCQ0JbQndCY0IjQkCDQndCQ0KbQmNCI0JAh4oCcINCe0JLQkNCa0J4g0IjQlSDQotCY0KLQniDQpdCS0JDQm9CY0J4g0KXQoNCS0JDQotCh0JrQmCDQntCi0J/QntCgIOKAnNCS0JXQm9CY0JrQntCh0KDQn9Ch0JrQntCIINCf0J7Qm9CY0KLQmNCm0JjigJwiLCJzdW1tYXJ5Ijoi0J3QsNC/0LjRgdCw0L4g0LTQsCDRgdGDINCl0YDQstCw0YLQuCDQutCw0L4g0L3QsNGY0YHQvdCw0LbQvdC40ZjQsCDQvdCw0YbQuNGY0LAg0YMg0IjRg9Cz0L7RgdC70LDQstC40ZjQuCDQtNCw0LLQsNC70Lgg0L3QsNGY0LbQtdGI0ZvQuCDQvtGC0L/QvtGAINC/0YDQvtGC0LjQsiDQstC10LvQuNC60L7RgdGA0L/RgdC60LUg0L3QsNGG0LjQvtC90LDQu9C90LUg0L/QvtC70LjRgtC40LrQtSIsInRlbXBsYXRlIjoidXNlX2RlZmF1bHRfZnJvbV9zZXR0aW5ncyJ9″]
[visual-link-preview encoded=”eyJ0eXBlIjoiaW50ZXJuYWwiLCJwb3N0Ijo1MTAsInBvc3RfbGFiZWwiOiLQp9C70LDQvdCw0LogNTEwIC0g0JHQntCT0J7QoNCe0JTQmNCn0JjQndCVINCX0JzQmNCI0JU6INCjINCa0LXRhNCw0LvQvtC90LjRmNC4INGB0YMg0LfQvNC40ZjQtSDQtNC+0LHQuNC70LUg0YHQsNGB0LLQuNC8INC00YDRg9Cz0L4g0LfQvdCw0YfQtdGa0LUiLCJ1cmwiOiIiLCJpbWFnZV9pZCI6NTExLCJpbWFnZV91cmwiOiJodHRwczovL3d3dy5zYWprYWNhLmNvbS93cC1jb250ZW50L3VwbG9hZHMvMjAxOS8wOC/QkdC+0LPQvtGA0L7QtNC40YfQuNC90LUt0LfQvNC40ZjQtS5qcGciLCJ0aXRsZSI6ItCR0J7Qk9Ce0KDQntCU0JjQp9CY0J3QlSDQl9Cc0JjQiNCVOiDQoyDQmtC10YTQsNC70L7QvdC40ZjQuCDRgdGDINC30LzQuNGY0LUg0LTQvtCx0LjQu9C1INGB0LDRgdCy0LjQvCDQtNGA0YPQs9C+INC30L3QsNGH0LXRmtC1Iiwic3VtbWFyeSI6ItCY0LDQutC+INGY0LUg0LfQvNC40ZjQsCDRgyDRhdGA0LjRiNGb0LDQvdGB0YLQstGDINGB0LjQvNCy0L7QuyDQvdC10YfQsNGB0YLQuNCy0L7QsyDQuNC70Lgg0LLRgNCw0LPQsCDRgyDQmtC10YTQsNC70L7QvdC40ZjQuCDRmNC1INC00L7QsdC40LvQsCDRgdCw0YHQstC40Lwg0LTRgNGD0LPQviDQt9C90LDRh9C10ZrQtS4iLCJ0ZW1wbGF0ZSI6InVzZV9kZWZhdWx0X2Zyb21fc2V0dGluZ3MifQ==”]
[visual-link-preview encoded=”eyJ0eXBlIjoiaW50ZXJuYWwiLCJwb3N0Ijo1MDgsInBvc3RfbGFiZWwiOiLQp9C70LDQvdCw0LogNTA4IC0g0KDQntCU0J3QkCDQmtCj0IvQkCDQndCV0JzQkCDQptCV0J3Qozog0JfQsNGI0YLQviDQtNC10LTQvtCy0LjQvdCwINC90LjRmNC1INC90LAg0L/RgNC+0LTQsNGY0YM/IiwidXJsIjoiIiwiaW1hZ2VfaWQiOjI1MSwiaW1hZ2VfdXJsIjoiaHR0cHM6Ly93d3cuc2Fqa2FjYS5jb20vd3AtY29udGVudC91cGxvYWRzLzIwMTkvMDgv0KLRgNCw0LTQuNGG0LjRmNCwLUJvamFuYS1XaWtpLVBHLmpwZyIsInRpdGxlIjoi0KDQntCU0J3QkCDQmtCj0IvQkCDQndCV0JzQkCDQptCV0J3Qozog0JfQsNGI0YLQviDQtNC10LTQvtCy0LjQvdCwINC90LjRmNC1INC90LAg0L/RgNC+0LTQsNGY0YM/Iiwic3VtbWFyeSI6ItCc0LDQu9C+INGY0LUg0YHRgtCy0LDRgNC4INC60L7RmNC1INC+0LLQvtC30LXQvNCw0ZnRgdC60Lgg0LbQuNCy0L7RgiDQv9GA0YPQttCwLCDQsCDQtNCwINC90LUg0L/QvtGB0YLQvtGY0Lgg0YbQuNGE0YDQsCDQutC+0ZjQsCDQuNGFINC80L7QttC1INC/0YDQuNC00L7QsdC40YLQuC4iLCJ0ZW1wbGF0ZSI6InVzZV9kZWZhdWx0X2Zyb21fc2V0dGluZ3MifQ==”]
