REKLI su o slavnoj srpskoj vojsci… PROČITAJTE

Tokom Prvog i Drugog balkanskog rata 1912-1913. godine štampan je u Beogradu, u Kraljevini Srbiji, jednom sedmično specijalizovani časopis posvećen ovim sukobima koji su se praktično stopili u jedan.

Pročitajte i:

FOTO: „BOG SVE VIDI!“ Upozorenje na groblju u Beogradu

List se nazivao „Balkanski rat u slici i reči“; nije izlazio od trenutka izbijanja neprijateljstava protiv Osmanlijskog carstva, već tek od 20. januara 1913. godine, ali je zato štampan još nekoliko meseci nakon okončanja borbi protiv Bugarske, sve do 25. decembra.

Vlasnik i urednik je bio Dušan Mil. Šijački. Sam časopis danas predstavlja istoriografsko blago jer je donosio pregršt slika i tekstova sa bojišta.

U pretposlednjem izdanju, u broju 39, jedan od članaka bavi se izjavama stranih stručnjaka o našoj ondašnjoj vojsci (važno je naglasiti ondašnjoj, jer vremena se menjaju i ono što je bilo tada ne mora nužno važiti sada). Smatramo da će vam biti jako zanimljiv, pa ga stoga prenosimo u celosti (sve sa ondašnjim pravopisom):

„— Srpska vojska je, po mome mišljenju, najozbiljnija i najbolja vojska na Balkanu… Ja mogu da govorim sa toliko više nezavisnosti i u toliko bolje, što sam pratio borbe svih glavnih balkanskih vojsaka. Srbin je od istog grubog i primitivnog štofa kao i Bugarin, i sa isto toliko izdržljivosti u trpljenju i hrabrosti pred smrću, ali on ima nad Bugarinom jedno ogromno moralno preimućstvo: Srbin je, u punom dobrom smislu te reči, civilizovano biće. On je finiji, inteligentniji, veštiji da manevriše no njegov protivnik, a ipak unosi isto toliko hrabrosti i bujnosti. To nije Mongol, nego Slovenin. U organizaciji trupa oseća se to više duhovno stanje. Organizacija je bezmerno brže shvaćena. I komanda, iz istih razloga, izgleda mi da pokazuje istu nadmoć.

— Srpska vojska je toliko odlična, da ja nemam reči, kojima bi mogao izraziti svoje divljenje o njoj. Ja sam video ispred Florine jednu srpsku diviziju u pokretu, i tada sam se uverio o hrabrosti, veštini i izdržljivosti srpskog vojnika. Ja vam ovo ne govorim kao novinar, već kao rezervni oficir, jer sam i sam učestvovao u prošlom ratu.

Op. Melas (Grk)

— Bitoljska bitka je delo srpske vojske, koje je dostojno poštovanja… Imalo je da se odbaci otporan neprijatelj sa jakog, dobro spremljenog položaja i savladaju teške terenske prepreke. I Turci su se dobro tukli. Oni nisu podlegli samo brojnoj nadmoćnosti, nego i boljem vođstvu i umetnosti hrabre srpske vojske, koja je ovde dala najveći uspeh celog balkanskog rata.

— U kumanovskoj bitci, koja je trajala dva dana, produžila se gonjenjem neprijatelja, i bila je krunisana rešavajućim uspehom, uzelo je učešća pet divizija, i to tri u prvoj borbenoj liniji, a dve u rezervi. Svaka divizija iz prve borbene linije imala je po jedan puk u rezervi; najzad svaki puk je držao spreman za svaku slučajnost po jedan bataljon.

To je slika artikulisane vojske, raspoređene na pametnoj dubini čiji komandant raspolaže sredstvima akcije, kakvima smo mi privikli da služimo. Napadi nisu vršeni noću već danju, — uslov koji jedini olakšava manevrisanje, saradnju raznih rodova oružja, odlučni napad, upotrebu rezervi i dozvoljava da se vrši gonjenje neprijatelja, koje donosi zrele plodove pobede i žetvu lavorika.

Pročitajte i:

EVO ŠTA JE OSTALO OD 1300 SRPSKIH CRKAVA NA KOSMETU! (MAPA)

Između nešto varvarskog načina bugarskog i razumne, sređene taktike Srba, očigledno je da pri istoj hrabrosti borba nije jednaka. Bugari ni u kom slučaju nisu mogli da pobede; oni čak nisu imali snage ni da se odupru. Njihov poraz bio je brz i potpun. To je u ostalom samo logička posledica dokazanih istina.

Eto, tako su govorili stranci o Kraljevskoj srpskoj vojsci, neki o zbivanjima u Prvom balkanskom ratu, a neki o onome što se dešavalo u njegovoj narednoj epizodi, „spinofu“ ako dozvolite, koji istoriografija zove Drugi balkanski rat.

Izgleda da se svi slažu da su Bugari divlji (jedan ih čak naziva „Mongolima“), a Srbi sređeni i civilizovani. Doduše, sigurno je bilo i onih drugih koji su hvalili bugarsku vojsku a kudili srpsku, i sigurno su to objavljivali bugarski listovi, ali tako nešto nije realno očekivati da se nađe u našoj štampi.

Ipak, ako nije tako, ako je ova ondašnja ocena razlike između srpske i bugarske vojske tačna, onda je to svakako bilo uzrokovano činjenicom da smo mi svoju slobodu od Osmanlija izborili mnogo pre Bugara, da smo mnogo pre njih krenuli da gradimo i državu i vojsku, da smo uostalom mnogo bliži Srednjoj Evropi na koju smo naslonjeni, da se mnogo veći broj naše elite školovao na Zapadu. Sve to igra ulogu i pronosi se kroz čitav narod, jer smo tada cenili obrazovanje i obrazovane ljude. Sada stvari stoje drugačije.

Izvor: telegraf.rs