Na srpskom vojničkom groblju Zejintinlik održana je ceremonija obeležavanja 101. godišnjice proboja Solunskog fronta, tamo je bio i Đorđe Mihailović
Venci su položeni i na saveznička groblja Francuske, Britanije, Italije i Rusije.
Iako ima 92 godine, čuvar srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku, Đorđe Mihailović ili kako ga mnogi Srbi od milja zovu “Čika Đorđe” nije propustio priliku ni ovoga puta da dočeka srpsku i grčku delegaciju i sve one koji su došli da se poklonegrobovima srpskih stradalnika za slobodu prilikom proboja Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu.
Deka Đorđe podsetio je sve na istoriju i dešavanja kroz koja je prošla srpska vojska, ali i kako je nastalo groblje “Zejtinlik”.
Pročitajte i:
Čika Đorđe je posao čuvara groblja nasledio od svog oca Đura, a koji je na to mesto došao posle svog oca, Sava Mihailovića, solunskog dobrovoljca iz Grblja kod Boke Kotorske. Kako je jednom prilikom rekao, najveća želja mu je bila da dočeka stogodišnjicu proboja Solunskog fronta, što mu se i ispunilo.
Od 2014. godine, Đorđa je na mestu čuvara Zejtinlika usled starosti i bolesti, zamenio Predrag Nedeljković. Predrag je rodom iz Kraljeva i nije u srodstvu sa Đorđem, ali posao obavlja kao da su u srodstvu.
– Rešio sam da budem čuvar ovog groblja i čistog rodoljublja. Moj deda je bio Solunac – rekao je Predrag, Mihailovićev naslednik.
Koliko je posvećen svom poslu, koji obavlja više od pedeset godina, najbolje svedoči i to da je deka Đorđe i danas dok se vojska postrojavala za svečanost stajao, pomalo naslonjen na spomenike, ponosno posmatrao i plakao dok se ceremonija odvijala. Niko od prisutnih nije ostao imun na ovu scenu.
Pročitajte i:
SALVINIJEV ODBORNIK SA SRPSKOM DECOM NA KOSOVU! Slikao se i uputio MOĆNU PORUKU
Nakon komemorativne ceremonije, služena je liturgija na srpskom jeziku. Liturgiji su prisustvovali članovi srpske i grčke delegacije. Državni sekretar ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić položio je venac u ime Vlade Srbije, kao i načelnik kabineta Vojske Srbije Siniša Krešović i predstavnici Grčke, Italije, Francuske i Britanije.
Proboj Solunskog fronta predstavlja jedan od najtežih i najsudbonosnijih perioda novije nacionalne istorije. Bilo je to doba velikog stradanja civilnog stanovništva i srpskih vojnika koji su mesecima istrajavali u borbama koje su za cilj imale poraz neprijatelja na Solunskom frontu.
Preuzeto sa: Nacionalist
