Pesma je prvi put objavljena 17. marta 1919. godine, posle Prvog svetskog rata, u „Zvonu“, pod naslovom „Sarajevski atentat 1914“ Pesmu je napisao Gavrilo Princip
Gavrilo Princip (Obljaj kod bosanskog Grahova, 25. jula 1894. – zatvor Terezijenštat, Češka 28. aprila 1918.) jedan je od najkontroverznijih ličnosti u čitavoj istoriji.
Gavrilo Princip ostaće upamćen kao simbol jednog naroda u svojoj težnji za slobodom.
Pročitajte i:
KAKO SE BRANI OGNJIŠTE I DOM: Ovako su srpski šarplaninci odbranili srpsko selo
Kao što je poznato, bio je član pokreta „Mlada Bosna“, koja se borila protiv Austrouglarske vlasti u Bosni i Hercegovini i za ujedinjenje Južnih Slovena. Tog 28. juna 1914, Gavrilo je izvršio atentat na austrijskog nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju u Sarajevu.
Zatvor u Terezinu bio je mesto u kom je Gavrilo Princip tamnovao za vreme istrage za Sarajevski proces povodom atentata na Franca Ferdinanda.
Pročitajte i:
ČOJSTVO I JUNAŠTVO: Kako je srpski junak porazio SAMURAJA
Princip je nepravedno optužen da je kriv za početak Prvog svetskog rata, ali činjenica je da bi i bez njega došlo do velikog krvoprolića, koje je Austrija uveliko spremala.
Mesec dana kasnije Austrougarska je proglasila rat Srbiji, čime je otpočeo Prvi svetski rat, koji se završio raspadom Habsburškog carstva.
U kazamatu je Gavrilo napisao svoj jedini literarni rad, koji je nosio političku poruku.
Tromo se vreme vuče
I ničeg novog nema,
Danas sve ko juče
Sutra se isto sprema.
I mesto da smo u ratu
Dok bojne trube ječe,
Evo nas u kazamatu,
Na nama lanci zveče.
Svaki dan isti život
Pogažen, zgnječen i strt.
Ja nijesam idiot –
Pa to je za mene smrt.
Al’ pravo je rekao pre
Žerajić soko sivi:
„Ko hoće da živi nek mre,
Gavrilo Princip ostaće upamćen kao simbol jednog naroda u svojoj težnji za slobodom.
Preuzeto sa: Nacionalist
