Zahvaljujući Nikoli Tesli…
Srbija je među prvim zemljama u Evropi počela da proizvodi struju, na šta ukazuje i činjenica da u našoj zemlji postoji pet malih hidroelektrana starih više od 100 godina (HE „Pod gradom“, „Gamzigrad“, „Vučje“, „Moravica“, „Sveta Petka“). U Srbiji je samo četiri godine nakon izgradnje prve hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima izgrađena prva hidrocentrala na reci Đetinji u Užicu, po principima istaknutog srpskog naučnika Nikole Tesle
Hidroelektrana ‘Pod gradom“ na reci Đetinji u Užicu
Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2. avgusta 1900. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja, elektrocentrala „Pod gradom“ u Užicu na Đetinji. Zaustavljena 1970, pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas. Iste 1900. godine pokrenuta je Hidroelektrična centrala na reci Gradac. Druga hidrocentrala je puštena na rečici Vučjanka u Vučju 1903. godine. Radi i danas. Za ove dve i još mnoge hidrocentrale sagrađene pre Prvog svetskog rata u Srbiji zaslužan je Đorđe Stanojević. Sledeća hidrocentrala bila je „Sveta Petka“ na Nišavi iz 1908. godine i potom „Gamzigrad“ na Crnom Timoku blizu Zaječara iz 1909. godine. Obe elektrane su u operativnom stanju i još uvek rade.
Pročitajte i:
ONI SU TAKOĐE SRBI ALI IH DRUGI SVOJATAJU: Zašto se SRBIJA odrekla ove trojice VELIKANA?
Iako je Tesla u Beogradu proveo samo jedan dan, zahvaljujući prijateljstvu sa fizičarem i astronomom Đorđem Stanojevićem i taj jedan dan bio je ključni trenutak za elektrifikaciju i razvoj Srbije. Oduševljen Teslinim izumima i vođen njima, Stanojević je elektrificirao Srbiju i 1900. godine po Teslinim principima izgradio prvu hidrocentralu u Srbiji nazvanu „Pod gradom“ u Užicu.
Đorđe Stanojević, graditelj prvih srpskih elektrana
Đorđe Stanojević, profesor Velike škole u Beogradu, vodeći stručnjak među tadašnjim srpskim fizičarima, osmislio je ovaj objekat, smešten ispod užičkog Starog grada, da bi pomogao osnivačima prve užičke tkačnice kojoj je nedostajao jeftin i siguran energetski izvor. O tome koliki je značaj tada pridavan užičkoj centrali, govori to što je kamen temeljac za nju postavio lično kralj Srbije Aleksandar Obrenović.
Njena gradnja bila je teška i skupa, a mašine su nabavljene u firmi Simens Halske u Beču. Kada je centrala na Ilindan 1900. završena bio je to praznik za žitelje male varoši i početak jednog novog doba, koje će biti obeleženo sveopštom primenom električne energije.
Prof. dr Đorđe M. Stanojević (1858 – 1921) u svom kabinetu. Na slici se mogu videti električna lampa, sijalica, rendgenski snimak čovečije šake, kao i fotografija nepoznate klisure reke. Foto: Vikipedija
Punih sedam decenija elektrana na Đetinji proizvodila je struju i njenim blagodetima darovala Užičane. Kada je pravljena železnička pruga Beograd-Bar zatrpan je njen jaz i tada je prestalo njeno korišćenje. Nove tehnologije potisnule su u drugi plan vrednu staricu sa Đetinje.
Pročitajte i:
JEDAN OD NAJPOZNATIJIH SRPSKIH HAJDUKA: Otkriven mural sa likom Starine Novaka! (FOTO)
Ipak, za proslavu stogodišnjice od njene izgradnje stara centrala je potpuno obnovljena i na Ilindan 2000. godine opet osposobljena za rad. Stare Simensove mašine ponovo proizvode struju, a proizvodnja u ovoj elektrani dovoljna je da radi celokupna javna rasveta u Užicu. Istovremeno, ovde je sada i Muzej tehnike koji je prava atrakcija za mnoge posetioce.
Izvor: rasen.rs
