Mihajlo Pupin, naučnik i patriota
Osim što je bio naučnik, pronalazač i profesor na Univerzitetu Kolumbija, bio je i počasni konzul Srbije u SAD. Takođe i dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u Americi. Pored svih priznanja i svetske slave nikada nije zaboravio svoje malo mesto odakle je potekao Idvor, koje je na svakom mestu ponosno isticao, pa je čak i svom punom imenu dodao „Idvorski“ kako bi svako ko zna za njega znao i za ovo malo banatsko selo. Ovo je samo početak davanja lekcije patriotizma svakom Srbinu od tada do sada, od Beograda do Njujorka.
Od svog prvog bogatstva koje je dobio zahvaljujući kalemovima 1900. godine počeo je da pomaže srpski narod i to na sledeći način. Celokupnu prikupljenu cifru je delio na tri dela i 2/3 je slao u Srbiju, a 1/3 u Crnu Goru.
Pročitajte i:
Po izbijanju Prvog svetskog rata, kod jevrejskih bankara u Njujorku, založio je svu svoju imovinu, koja se merila, sa pravima za patente na preko 100 miliona sadašnjih dolara, da bi Kraljevina Srbija dobila ratne kredite! Pošto je u to doba Mihajlo Pupin već bio veoma cenjen u Americi (jedan od njegovih najbližih prijatelja bio je i tadašnji predsednik SAD, Teodor Ruzvelt) jevrejski bankari su predočili Pupinu da postoji velika verovatnoća da izgubi sve što ima, da ostane bez ičega, s obzirom da je Pupin kako išta zaradi tako i ponavljao proces zalaganja svega što ima dok se kraj rata nije ni nazirao (SAD još nisu ušle u rat protiv Nemačke i Centralnih sila), a izbeglička srpska vlada i dalje nije bila u mogućnosti da ima svoj budžet, odnosno da prikuplja poreze.
Na to je Mihajlo Pupin sasvim samouvereno i jasno odgovorio njujorškim bankarima: „Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja.”
Pročitajte i:
Zatim, neverovatna priča je da je od svoje imovine spremio više hiljada miraza i poklonio ih siromašnim devojkama koje ga nisu imale kako bi mogle da se udaju i oforme porodicu.
Nabrajenjem samo lekcija patriotizma mogli bi pisati još nekoliko desetina objava, kada je reč o ovom velikanu. Za kraj ćemo napisati i jednu lekciju nacionalizma, za one koji danas u tome vide nekakvu nakaradnu i zlobnu stvar. Mihailo Pupin ih je razuverio i za sva vremena utišao. Naime, on je na svom imanju u Norfolku zapošljavao samo Srbe. Svi koji su radili bili su Srbi, od kuvarica do tapetara, koji su u potrazi za boljim životom stizali u Ameriku. Nikad nije prestao da se brine svom rodnom Idvoru. Slao je novac seoskom crkvenjaku da se brine o njegovom rodnom imanju i podigao gotovo čitavo selo.
Prikazana fotografija je autentična slika Mihaila Pupina, koja je sređena i retuširana od strane Zoran Bojadža Bojović, kako bi danas dobili njen pun doživljaj.
Preuzeto sa: Nacionalist
