Dan uoči godišnjice, u manastiru Rakovica, na grobu neprežaljenog patrijarha, vernici su došli da mu odaju počast, oni veruju da se na njegovom grobu događaju čuda.
Mnogi dolaze na njegov grob da se mole, u nadi za izlečenjem, u želji za potomstvom i rešavanjem problema. Nekim vernicima su molitve zaista pomogle, a bilo je i onih koji su se izlečili od najtežih bolesti.
Pročitajte i:
BIO JE ŽIVI SVETAC: Srbija obeležava deceniju od smrti PATRIJARHA PAVLA
O tome svedoči i Mirjana Barišić iz Zemuna, koja već deset godina pomaže manastiru Rakovica i koja potvrđuje da se na mestu gde patrijarh Pavle počiva oseća poseban mir.
– Čula sam razne priče o isceljenju, to su za mene čuda. Mnogima su molitve patrijarhu Pavlu pomogle, on i jeste bio čudo. Jedan dečko iz Resnika bio je paralizovan, bio je i u bolnici, ali kako je došao ovde na grob patrijarha da se moli, on je prohodao! Još uvek teško hoda, ali veruje da mu je on pomogao – priča Mirjana.
Kaže da to nije jedino čudo, kao i da je čula za 20 slučajeva isceljenja.
– Pavle je bio svetac koji je hodao, zaslužio je da i zvanično bude proglašen za sveca, zaslužio je to još onog trenutka kada je došlo pola miliona ljudi da mu se pokloni – ističe ona.
Molitve patrijarhu Pavlu pomogle su i Milanki Martić iz Kneževca, koja je čak i lično poznavala patrijarha Pavla.
– Želudac mi je bio loše i pritisak, ali otkako dolazim ovde, ja sam bolje, zahvaljujući Bogu i patrijarhu Pavlu ja sam dobro. Lekove više ne pijem. Čak mi je i levo uvo krvarilo i molitve Pavlu su pomogle. On je bio naš živi svetac, pomogao je mnogima, čak i nakon upokojenja. Jedan dečak je bio bolestan od raka, a njegovi baba i deda su dolazili ovde da se mole, a dečak, koji sada ima osam godina, ozdravio je. Ima dosta njih koji nisu mogli da hodaju, pa su prohodali, nerotkinje su uspele da dobiju potomstvo, ovo mesto je bolje od bolnice – priča Milanka i nastavlja:
– Inače sam iz Prištine, poznavala sam patrijarha Pavla, on je bio u Gračanici. Bio je na Kosovu i Metohiji uz svoj narod kad je bilo najteže, nije se odvajao od nas, bodrio nas je i molio da ne napuštamo ognjišta. Pričao je kako je bolje da se sklonimo negde i sačuvamo glavu, ali da ne prodajemo domove, jer će doći vreme da se vratimo. Kajem se što ga nisam poslušala.
Beograđanka Ružica Mravić dolazi na grob pokojnog patrijarha Pavla jednom mesečno i kaže da je Pavle nezamenljiv:
– Imam problem sa očima i očni pritisak, otkako sam počela ovde da dolazim, bolje mi je.
