Srpska Majka
Dijana Budisavljević koju možemo nazvati i srpska majka bila je organizator, ali ne samo organizator već i izbavitelj srpske dece iz logora NDH. Dijana pored toga što je bila organizator ona je vrlo aktivno učestvovala u celoj akciji.
Pročitajte i:
NIJE SAMO NERADNI DAN: Ovo je simbolika koja stoji iza 11. novembra – Dana primirja
Sedište akcije je bilo u njenom stanu u Zagrebu u čijim se prostorijama prikupljala pomoć u vidu lekova, hrane i ćebadi za srpsko stanovništvo zatočeno u logorima. Pakete je lično nosila sa svojim saradnicima u logor Bor i Đakovo. Zajedno sa dobrovoljnim sestrama iz crvenog krsta učestvovala je u izvođenju dece iz logora Jasenovac. Prilikom odvođenja srba iz logora NDH u Nemačku na rad, Dijana je u vagonima okrepljivala srpski narod i pomagala u vidu hrane i lekova. Usled izbavljanja dece iz logora, Dijana iako je bila veoma hrabra ličnost nije kao čovek mogla da se odupre strahu koji je gledala svakodnevno. Trpela je posledice koje su je pratile u toku rata ali i ostatak života i to u vidu opadanje kose i straha od ljudi.
Uz svu Dijaninu požrtvovanost i ljubav deca su joj ipak umirala na rukama. Dijanina cela porodica, muž Julije Budisavljević i ćerke Ilsa i Jelka je učestvovala u akciji ali i drugi ljudi vredni pominjanja Inženjer Marko Vidaković, Đuro Vukosavljević, Branko Vasilić, porodica Becić, porodica Omčikus, gospođa Šurina, Verena i Breda Kogoj.
Dijana do kraja rata nije uspela da bude registrovana kao zvanično dobrotvorno udruženje. Dakle sav njen rad zasnivao se na usmenim obećanjima vlasti da ona može i sme da sakuplja hranu za logore i da joj neće biti ništa. S obzirom da nije nikada registrovala svoju akciju nije mogla da ima bankovni račun, već su pomagale druge institucije poput katoličke crkve koja je kasnije i učestvovala u razmeštaju dece po izlasku iz logora. Iz logora je izvedeno nekoliko hiljada dece, ali tačan broj je ostao nepoznat.
Pročitajte i:
SVUDA GDE JE SRBIN ZAKORAČIO RASTE OVAJ CVET: Zašto nosimo NATALIJINU RAMONDU?
Dijana Budisavljević je sarađivala i sa međunarodnim crvenim krstom, pri čemu su roditelji zatočeni u Nemačkoj se obraćali preko njega direktno Dijani. Od jeseni 42 do maja 45 godine, Dijana pokušava da utvrdi ili očuva identitet dece koju je spasila iz logora. Postoje čak i zapisi da deca kojima se znalo ime ali ne i prezime i odakle dolaze, upisivana su po onome što su nosila na sebi, odnosno po ogrlicama sa određenim znakovima koje su im majke kačile kako bih ih kasnije možda prepoznale. Dijana je svojim primerom pokazala da je čovekoljublje jače od smrti.
