U onome što danas podrazumevamo pod Republikom Srbijom, komunisti nisu imali veliku podršku ni pre Drugog svetskog rata niti za vreme tog rata. Najveću podršku su imali u Crnoj Gori kod bivših zelenaša i u najzapadnijim srpskim krajevima koji su stradali od genocida tokom NDH. U centralnoj Srbiji podrška je bila zanemarljiva, ali je ipak bila primetna kod određenog broja mladih zanatlija, učenika srednjih škola, gimnazijalaca i studenata.
Sa teritorije današnje Srbije (i Crne Gore) komunisti odlaze krajem leta i u jesen 1941. i prebacuju se ponajviše u Bosnu i sve do jeseni 1944. godine se ne vraćaju na ta područja. Postoje sporadični incidenti koje komunisti preduzimaju na teritoriji centralne Srbije, ponajviše putem sitnih zločinačkih akcija organizacija poput zloglasnog Kosmajskog partizanskog odreda, ali to su danju bili civili, a noću diverzanti.
Pročitajte i:
“ZA KRALJA I DRAŽU!“ Srpskog seljaka nisu mogli da zastraše, ucene i potkupe!
Komunisti nikada ne bi zavladali na teritoriji današnje Srbije da nije bilo sovjetskih tenkova i Crvene armije. Bez njih, čak i svo naoružanje koje su im Englezi dali 1943. godine, ne bi im pomoglo da uđu na teritoriju današnje Srbije. U nekoliko navrata su to pokušali tokom kraja leta i jeseni 1944. i svaki put su bili odbijeni. Zato je kod nas ishod Drugog svetskog rata zavisio od toga da li će doći do ulaska anglo-američke vojske kao u Italiji ili Crvene armije kao u Bugarskoj. Čim je Crvena armija prešla Dunav, rat je praktično kod nas bio gotov. Sovjetska Crvena armija je dovela komuniste na vlast u Beogradu, a sve je to učinjeno u skladu sa dogovorom Čerčil—Staljin.
Kako je moguće da se komunizam primio u Srbiji?
Odgovor na to pitanje ležiu činjenici od 60.000 ubijenih ljudi koje su komunisti pobili čim su preuzeli vlast na sovjetskim tenkovima 1944. godine. Do te brojke je došla Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. Ministarstva pravde Republike Srbije.
http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs. Pretpostavlja se da je broj žrtava bar za još trećinu veći pošto se još uvek vrše istraživanja.
Komunisti su, jednostavno rečeno, pobili celokupnu srpsku građansku klasu, bogatije ljude, intelektualce, profesore, najbolje seoske domaćine, kao i svakog u koga su posumnjali da bi u nekom trenutku mogao da bude opozicija. Ne samo to, poslali su i srpsku omladinu da uludo izgine na Sremskom frontu, Jasenovac su ostavili da radi do kraja aprila 1945, a sve koji su pokušali da beže na zapad u Italiju i Austriju su jednostavno pobili i u takvoj atmosferi je bilo lako preuzeti poluge vlasti i održavati je. Stupanjem na scenu novih generacija, koje su prolazile indoktrinaciju u školama i učlanjivanjem najbljih studenata i akademaca u komunističku partiju, kao i otvaranjem mogućnosti profesionalnog napretka samo putem partijskog članstva dolazimo i do formule po kojoj komunistička partija, njena ideologija i ciljevi opstaju kao vladajuća opcija sve do dan danas.
Eto, to su ukratko razlozi zbog čega se Srbima desio komunizam.
IZVOR: FB Istorija Srba, Vidovdan, Nacionalist
