U kuršumlijskom selu Trpeze, arheolozi su pronašli temelje dve crkve.
Jedna je građena između četvrtog i petog veka, a druga, srednjovekovna, podignuta je na temeljima prethodne crkve. Ostaci monumentalnih građevina ukazuju na to da su ovi krajevi nekada bili veoma naseljeni i da je u okolini bilo velikih gradova.
Prema predanju, knez Lazar je ovde priredio trpezu pre polaska u boj na Kosovo, po čemu je selo dobilo ime. Smešteno na samoj administrativnoj liniji sa Kosmetom, u srcu Radan planine, selo Trpeze nekada je bilo pogodno mesto za život. Sedamdesetih godina ovde je bilo 80 kuća, danas samo 18 žitelja.
– Svaka je kuća imala po deset članova. Bilo je dece, škola je radila. Kad sam išao u školu, u njoj su bila 93 đaka – priseća se Radoš Lučić.
– To malo što nas je ostalo, započeli smo priču neku oko crkve, pošto se o tome priča godinama, i od dedova smo čuli da tu postoji, pa smo rešili da nešto uradimo za ovaj kraj, da nešto obnovimo, pa se možda neko vrati u ovo selo, nikad se ne zna – navodi Milan Lakićević.
Pročitajte i:
ČOJSTVO I JUNAŠTVO: Kako je srpski junak porazio SAMURAJA
A priče dedova o tome da je ovaj kraj i u dalekoj prošlosti bio veoma naseljen i da su ljudi tu gradili crkve bile su osnovane, jer su arheolozi, na inicijativu meštana, došli do zanimljivih otkrića.
– Ovde smo otkrili srednjovekovnu dvojnu crkvu koja ima različite faze gradnje, i korišćena je u isto vreme. Ono što jeste veoma značajno je još jedan dokaz života u ovim krajevima u srednjovekovnom periodu – objašnjava arheolog Aleksandar Aleksić iz Zavoda za zaštitu spomenika iz Niša.
– Imamo jednu grandioznu građevinu, dvojnu crkvu koja je nastala, da li obe crkve u jednom periodu, ili se jedna na drugu naslonila, to još ne možemo da potvrdimo, pošto su ovo tek početna istraživanja, ali imamo izuzetno karakterističan objekat – kaže arhitekta konzervator Mile Veljković iz Zavoda za zaštitu spomenika Niš.
Istraživanja pokazuju da su se ovi objekti koristili u dužem periodu, a izazov za arheologe u nastavku iskopavanja je pretpostavka da su se, u okolini nalazila veća naselja, na osnovu kojih treba da otkriju ko je sve nastanjivao ove krajeve.
– Pronađen je jedan novčić rimske provenijencije, u sloju u kojem je ukopana crkva, što u ovom momentu ukazuje da crkva mora biti mlađa od IV ili V veka i pronalasci koji su pozno srednjovekovni – kaže dr Emina Zečević, muzejska savetnica u beogradskom Narodnom muzeju.
Istraživanja finansira Ministarstvo kulture Republike Srbije, uz podršku opštine Kuršumlija koja želi da očuva i obnovi duhovne svetinje ovog kraja.
