Istorija kaže da je još Car Dušan imao sistem obaveštajnog delovanja
Poznato je da su Dušanove “uhode” odigrale presudnu ulogu u bici na Velbuždu. Uhode su detaljno ispitale i rapored turske vojske pred Boj na Kosovu.
U vreme Karađorđeve vlasti preduzimane su mere progona onih koji su se usudili da vređaju državu. Za to je predviđana najstroža kazna.
Pročitajte i
On NIJE bio izdajnik – to je podvala, evo i čija: Ovo je prava istina o Vuku Brankoviću
Tada su naši špijuni poruke predavali uglavnom usmeno, a korišćena je i tehnika “tajnopisa”. Pisma su pisana “na limun” i “rastopljenim barutom”.
Petar Moler je iz opkoljene Loznice, tražeći pomoć od Rusa, pisma pisao krvlju.
Kuriri su se prerušavali u Turke, prosjake, bogalje, kaluđere, trgovce… Iz tog vremena nam dolazi i prvi savremeni ministar policije, a to je bio prvi policijski popečitelj Jakov Nenadović.
Knez Miloš se u prepisci sa ruskim poslanstvom u Carigradu služio šiframa. Poverljiva pisma pisana su limunovim sokom koji se na hartiji osuši, izbledi i prividno nestane.
Kada se takvo pismo stavi iznad vatre tada se pojavi ono što je pisano. Takvo pismo se prenosilo kao pismo koje je sa jedne strane pisano mastilom, a sa druge limunom.
Knez Mihailo je imao deo policije koji je vodio brigu o sigurnosti, miru i poretku. Tada se postepeno odvajaju poslovi javne od poslova državne bezbednosti.
Kralj Milan Obrenović osnovao je Odeljenje za poverljive policijske poslove, po ugledu na slične uredbe tajnih policija Francuske i Austrougarske.
Aleksandar Obrenović je doneo odluku o osnivanju Posebne službe za poslove bezbednosne zaštite. Tim činom je stvorena okosnica nove službe bezbednosti, i u Srbiji su po prvi put institucionalno organizovani civilno-bezbednosno-obaveštajni poslovi.
Komunistički period OZN-a i UDB-a je ne baš sjajna, još uvek neistražena priča.
