U Androvićima se sa kolena na koleno prenose legende koje prate Krst Svetog Jovana Vladimira, koji se godinama čuva u toj porodici i čuvari se prenose sa generaciju na generaciju. Istina je, kako kažu, da se i Knjaz Nikola svojevremeno „nameračio“ na njega. Bilo je to u vreme kada je knjaz oslobodio Šušanj od Turaka. Tada je, ljut na Turke, naredio da se poseče sve što se ne krsti sa tri prsta.
Androvići, koji su pravoslavci, brinuli su za svoju braću po krvi. Jedan od pravoslavne braće, Nikola, otišao je kod knjaza da moli za milost, i ovaj mu obeća da ih neće dirati ako nikakvo zlo nisu činili. Za uzvrat mu je tom prilikom zatraži da vidi čuveni krst. Posle dugog razmišljanja Nikola Andrović reče: „Doneću, gospodaru ako mi čvrstu veru daš da ću ga i vratiti nazad u familiju.“
Pročitajte i:
Knjaz obeća da će tako biti i da će krst biti bezbedno vraćen Androvićima, pa Nikola donese krst u pratnji još jednog brata. Knjaz ga je dugo zagledao, okretao i na kraju reče: „A što bi bilo da ti ga ne vratim?“
Nastade tišina i Nikola se ukoči, jedva prozboreći: „Gospodaru, dao si reč.“
Knjaz istog trenutka pruži krst Nikoli Androviću i pusti ga da se s njim vrati kući. Krst se i dan danas čuva u porodici Andrović i ima neprocenljivu vrednost.
Preuzeto sa: Nacionalist
