Na vruću šljivovicu ove jeseni je mirisala Topola. Niska otkupna cena voća navela je proizvođače da sav svoj rod smeste u kazan i potpale vatru, jer kako kažu – tako im se više isplati.
– Zbog cene od 10 dinara koliko je koštala šljiva na otkupu ja sam odlučio da sve ispečem u rakiju. Ove godine smo imali oko 50.000 kilograma šljive sorte Čačanska lepotica, ona je posle one stare sorte crvenjače, najbolja za rakiju – kaže Dušan Aksentijević iz sela Šume.
Pročitajte i:
On ističe da bi rakija dobro ispala, sa šljivom se mora pažljivo postupati.
– Vodimo računa od kako krene kupljenje, pazi se na svaki detalj. Mora se raditi pedantno, ne sme imati lišća, trave ili buđavih šljiva svaka mora da bude čista i zdrava. Takođe se mora paziti i dok je rakija u buretu, hrastovo bure je najbolje za rakiju ali da ne stoji dugo u njemu, jer ako je novo bure a rakija u njemu dugo stoji, pocrneće i dobiti miris od drveta pa može samo da se baci – rekao je Aksentijević.
Ovaj dugogodišnji voćar umeće u pečenju rakije preneo je na svog sina a u posao su uključeni i unuci, svako radi svoj posao pa je izvesno da će rakija biti vrhunskog kvaliteta.
– Kazan u kome vri šljiva posle vrenja kroz lulu prolazi para i ide u aparat koji se nalazi u tabarci gde je hladna voda i ta para se pretvara u rakiju. Posle pečenja rakija se sipa u drveno bure gde mora da odleži izvesno vreme kako bi dobila boju od bureta. Posle toga mi je sipamo u prohromske sudove gde je čuvamo do konzumiranja ili prodaje – objasnio je Dušan.
Preuzeto sa: Srbija Danas
Foto: RINA
