Đuro Stanić i grčki konzul Angelost Tomaidis, najveći proizvođači rakije pred Drugi svetski rat su uhapšeni 1948. i bili pod surovom torturom kao špekulanti. Prvi je osuđen i imovina mu je konfiskovana dok je drugi ,,skočio“ kroz prozor UDB-e u Zmaj Jovinoj 21. Sva imovina im je oduzeta.
Đuro Stanić i grčki konzul Angelost Tomaidis, najveći proizvođači rakije pred Drugi svetski rat su uhapšeni 1948. i bili pod torturom kao špekulanti. Prvi je osuđen i sva imovina oduzeta dok je drugi ,,skočio“ kroz prozor UDB-e u Zmaj Jovinoj 21. Sva imovina im je konfiskovana.
Đuro Stanić se Beograd se doselio sa nepunih jedanaest godina, 1921. godine, gde se školovao i uporedo sa radom završio Beogradsku trgovačku akademiju. Nakon završetka školovanja, stalnose nastanio, oženio, postao otac četvoro dece i dobar i pošten domaćin.Kako je bio veoma vredan i sposoban, otpočeo je trgovačku karijeru, te je vrlo brzo postao poznat i uspešan trgovac i stekao imovinu velike vrednosti.
Zajedno sa Angelosom Tomaidisom, sa boravištem u Beogradu, u ul. Bulevar revolucije br.318, koji je u to vreme bio grčki konzul-ataše u Beogradu, Đuro Stanić je osnovao ortačku firmu ,,Rakijska zadruga u Bajinoj Bašti s.o.j“ koja se bavila trgovinom alkoholnim pićima na veliko kao i izvozom istih iz Srbije (Bulevar Revolucije 379). Đuro Stanić je posedovao i drugi podrum pića – pogon za proizvodnju i flaširanje raznih alkoholnih i bezalkoholnih pića u Brankovoj ulici br. 19, sa kancelarijama, placem za smeštanje i ulazak šlepera radi utovara.
Pročitajte i
On NIJE bio izdajnik – to je podvala, evo i čija: Ovo je prava istina o Vuku Brankoviću
Međutim, odmah po završetku Drugog svetskog rata, nova komunistička vlast je otpočela proganjanje svih političkih neistomišljenika i obračun sa pripadnicima buržoazije. Tako je, u toku 1945. i 1946. godine, počeo i politički progon Đure Stanića i njegovog ortaka Anđelosa Tomaidisa. Vlast je najpre pokrenula dva procesa protiv Đura Stanića i to zbog navodnog sticanja ratne dobiti i zbog ,,dela” određenih Zakonom o suzbijanju špekulacije i privredne sabotaže. U oba ova postupka Đuro Stanić je pravosnažno oslobođen.
Grčki konzul Anđelos Tomaidis je bio većinski vlasnik firme „Rakijska zadruga Bajina Bašta”, ali je u toku januara 1948. godine Đuro Stanić, kao suvlasnik, otkupio njegov većinski ortački udeo i postao jedini vlasnika sa 100% udela u firmi, jer je Tomaidis tada nameravao da se iseli iz Jugoslavije i preseli u Grčku, pa je likvidirao svu svoju imovinu koju je imao ovde.
Neposredno nakon toga, posle tajne istrage tužilaštva UDB-e krajem 1947.g. u poslovne i privatne prostorije Đura Stanića upadaju predstavnici Uprave državne bezbednosti (UDBA, odnosno OZNA). Zaplenili su poslovne knjige „Rakijske zadruge“, kao i celokupnu imovinu koju su u tom momentu našli, te je stavili pod sekvestar, uhapsili Stanića i Tomaidisa, čime. Višemesečna tortura i mučenje se odvijalo u UDB-i tj podrumima njihovog zatvora za mučenje „Glavnjača“ pored Studentskog trga („spavanje“ u betonskoj kadi-kavezu napunjenoj vodom u podrumima zatvora, i to u januaru i februaru 1948. na mrazu,) Progon i istragu je vodio lično državni tužilac Miloš Minić.
Pročitajte i
NAJVEĆI DOKAZ DA ČIČA DRAŽA NIJE BIO IZDAJNIK: Jedan papir otkriva sve! (FOTO)
Nakon višemesečnog mučenja i torture, Anđelos Tomaidis je navodno ,,priznao” sva dela, a potom izvršio samoubistvo skokom sa prvog sprata istražnog zatvora OZNE. Međutim, iako ova okolnost nikada nije rasvetljena, prava istina je bila da su predstavnici istražnih organa Anđelosa Tomaidisa najpre fizički i psihički maltretirali, a po iznuđenom priznanju bacili sa prvog sprata kroz prozor zgrade istražnog zatvora, a slučaj je službeno zaključen ,,da se sam ubio” (najverovatnije da ne bi došlo do diplomatskog incidenta i skandala zbog mučenja stranog diplomate Tomaidisa). Zanimljivio je da se sa prozora iste zgrade bacio dve godine ranije Milan Nedić.
Pročitajte i
Sve je krenulo od uhoda: Evo kako su naši vladari razvijali TAJNE SLUŽBE!
Đuro Stanić je takođe više meseci ovde saslušavan i neopisivo maltretiran od strane islednika OZNE, prvo u njihovim prostorijama na Obilićevom vencu, a potom i u ul. Zmaj Jovinoj br 21, kao i u zatvoru „Glavnjača“ na Studentskom trgu u Beogradu.
Na teret mu je stavljano da je kao vlasnik „Rakijske zadruge“ navodno nezakonito poslovao vršeći velike uplate svog novca zadruzi, i to tako „Što je u toku 1947 god. davao u pozajmicu veće sume novaca „Rakijskoj zadruzi“ i time svesno omogućio nezakoniti rad zadruge“, tj. protivzakonito podstičući i vršeći špekulaciju i privrednu sabotažu na taj način“.Osuđen je dakle zbog toga što je svoj privatni legalni novac sa svog bankovnog računa uplatio svojoj firmi na njen legalan račun normalnom bankarskom transakcijom, na godinu dana zatvora sa prinudnim radom i konfiskaciju celokupne imovine.
U ime naroda
Preuzeto VIDOVDAN
