„Junaci!
Tačno u 15 časova neprijatelja se ima razbiti vašim silnim jurišom, razneti vašim bombama i bajonetima. Obraz Beograda, naše prestonice, ima da bude svetao.
Vojnici! Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja, naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine. Vi nemate više, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred u slavu! Za Kralja i Otadžbinu! Živeo Kralj! Živeo Beograd!“
Ove istorijske riječi, upućene postrojenoj vojsci prilikom odbrane Beograda 6-7. oktobra 1915. ispred kafane „Jasenica“, primjer su uzvišenosti ratničke besjede – po mnogima jedne od najboljih koje su ikada izrečene. Vežu se za ime tadašnjeg majora Vojske Kraljevine Srbije, Dragutina Gavrilovića. Major Gavrilović je rođen na današnji dan, 25. maja 1882. godine, u Čačku.
U međurantom periodu je bio predavač na Vojnoj akademiji u Beogradu, dok je nakon aprilske ratne katastrofe 1941. godine interniran u koncentracioni logor kraj Nirnberga. Iz logora je izašao tek po oslobođenju 1945, vidno iznemogao i teško bolestan. Međutim, to nije smetalo komunistima koji su ga, u takvom stanju, procenili kao reakciju i odveli u ustaški logor na starom Sajmištu, gde je podvrgnut stravičnoj torturi i izgladnjivanju, koje nije izdržao ni mesec dana. Prema određenim tvrdnjama, „batinaši“ legendarnog majora, su silovali i njegove dve kćerke. Sahranjen je u pocepanoj oficirskoj uniformi u raki svoje rođake na Novom groblju.
