Stanislav Sondermajer Omladina je mnogo volela srpstvo i Srbiju
Stanislav Sondermajer je rođen u Beogradu kao sin hirurga Romana Sondermajera, sanitetskog pukovnika, i Stanislave. Kao učenik šestog razreda Druge beogradske gimnazije prijavio se u dobrovoljce po uzoru na stariju braću Tadiju i Vladislava. Dok su se muškarci spremali za front, dečak je stao pred oca tražeći da krene i on, ali zbog svojih godina dozvolu nije dobio.
Dečaci su mnogo voleli srpstvo i Srbiju i zbog toga su bez pogovore i otišli u rat. Mali Stanislav i pored očeve zabrane, beži u rat gde se prijavio negde kod Šapca. Učestvovao je u velikoj Cerskoj bici. Iz te bitke se nikada nije vratio, poginuo je četiri ili pet dana po dolasku.
Određen je da bude na službi u pozadini, ali dečak je preklinjao da mu se učini čast da uđe u borbeni red. Njegovo stradanje sa puškom u ruci smatra se jednim od najemotivnijih stradanja ikada. Toliko je bilo bolno da za gledanje, da je izazvalo suze u očima gotovo svih ratnika. U borbama kod sela Dobrić, 5. avgusta 1914. godine poginuo je najmlađi junak Cerske Bitke, Stanislav Staško Sondermajer. Žene, sestre, majke sela Bogosavac, izašle su na bojište i našle telo mladog dečaka u maloj mornarskoj uniformi. Uzele su ga, donele u centar sela i sahranile na mestu gde i danas počiva. U bluzi poginulog dečaka pronađen je dnevnik umotan u maramicu u kojem opisuje kako ga je porazila smrt majke dva dana posle mobilizacije kao i atmosferu na frontu.
Njegov razredni starešina Miodrag Ibrovac zapisao je o Stašku Sondermajeru:
Pročitajte i:
Nezapamćena bruka u udžbeniku za 6. razred je izazvala bes roditelja
„Od srca žaljen, mlad, a tako slavan, mali junak Trećeg konjičkog puka boravi večni san na polju časti“.
Izvor/Foto: Nacionalist
